Iako dobijamo dodatni sat, promena ritma kod nekih ljudi može doneti pospanost, teže ustajanje i slabiju koncentraciju.
Svake jeseni ponavlja se ista vest: vraćamo kazaljke jedan sat unazad i dobijamo dodatni sat za spavanje. Zvuči kao dobra prilika da se konačno odmorimo. Ipak, mnogi se već narednog jutra bude ranije nego što žele, uveče postaju pospani pre vremena ili tokom dana osećaju da im koncentracija nije na uobičajenom nivou.
Razlog je jednostavan. Sat na telefonu može da promeni vreme u jednoj sekundi, ali unutrašnji ritam organizma ne prati uvek tu promenu istom brzinom. Vreme buđenja, izlaganje dnevnoj svetlosti, obroci, posao i večernje navike zajedno šalju telu informacije o tome koji je deo dana. Kada se spoljašnji raspored iznenada pomeri, potrebno je malo vremena da se sve ponovo uskladi.
To ne znači da će promena sata svima izazvati ozbiljan problem. Jesenji prelazak na standardno, odnosno zimsko računanje vremena za mnoge je lakši od prolećnog pomeranja, kada se gubi jedan sat tokom noći. Ipak, dodatni sat na časovniku nije automatski dodatni sat kvalitetnog sna.
U Srbiji se na zimsko računanje vremena prelazi u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. godine. U 3.00 časa kazaljke se vraćaju na 2.00, pa ta noć prema časovniku traje jedan sat duže.
Telefon, računar i većina pametnih uređaja vreme će promeniti automatski. Zidne satove, ručne časovnike, sat u automobilu i pojedine kućne uređaje možda će biti potrebno podesiti ručno.
Za Google pretragu važan je i kratak odgovor: sat se 25. oktobra 2026. vraća jedan čas unazad, sa 3.00 na 2.00. Međutim, za svakodnevno funkcionisanje važnije je ono što se dešava nakon toga, sunce će prema časovniku izlaziti i zalaziti ranije, pa će i raspored svetlosti tokom dana izgledati drugačije.
Kada se kazaljke vrate, dobijamo mogućnost da noć traje duže. Ali mogućnost nije isto što i stvarno produžen san. Ako se svakog jutra budiš u približno isto biološko vreme, može se dogoditi da otvoriš oči sat ranije prema novom časovniku. Umesto da odspavaš dodatnih šezdeset minuta, samo ćeš duže ležati budan ili započeti dan ranije.
Naučni pregled o uticaju promene vremena na san navodi da se jesenji prelazak često predstavlja kao dobijanje jednog sata sna, iako postoji malo dokaza da ljudi tu noć zaista spavaju čitav sat duže. Više detalja dostupno je u radu o uticaju pomeranja sata na san i ponašanje.
Osim trajanja, važan je i kvalitet sna. Kasno gledanje televizije, duže korišćenje telefona ili odlazak na spavanje sat kasnije samo zato što „imamo dodatni sat“ mogu poništiti potencijalnu korist. Ako je vikend istovremeno ispunjen kasnim izlaskom, alkoholom ili velikim promenama rasporeda, u ponedeljak je teško odvojiti efekat pomeranja sata od efekta sopstvenih navika.
Zato nije korisno očekivati da će jedna duža noć rešiti umor koji se već nakupljao. Ako se često budiš bez energije i pre promene vremena, pročitaj zašto količina sna nije uvek isto što i kvalitetan oporavak.
.png)
Naše telo funkcioniše kroz približno dvadesetčetvoročasovne cikluse koji se nazivaju cirkadijalni ritmovi. Oni učestvuju u regulisanju sna i budnosti, ali i promena telesne temperature, lučenja hormona, apetita i brojnih drugih procesa.
Prema objašnjenju američkog Nacionalnog instituta za opšte medicinske nauke, ove ritmove koordiniraju biološki satovi, dok svetlost predstavlja jedan od najvažnijih spoljašnjih signala za njihovo usklađivanje. Zato nije važno samo šta pokazuje ručni sat, već i kada organizam dobija jutarnju svetlost, kada jedemo i kada smo fizički aktivni.
Posle jesenjeg pomeranja jutarnje svetlo stiže ranije prema časovniku, ali i mrak pada ranije. Možeš zato primetiti da se uveče ranije uspavaš ili da se probudiš pre alarma. Kod većine ljudi taj nesklad je blag i prolazan. Ipak, ako je raspored sna već neredovan, svakodnevne obaveze ne dozvoljavaju postepeno prilagođavanje ili veoma osetljivo reaguješ na promene rutine, razlika može biti primetnija.
Noviji sistematski pregled istraživanja o promenama vremena zaključio je da su negativni efekti na san izraženiji prilikom prolećnog prelaska na letnje računanje, naročito kod večernjih tipova ljudi. To je važna nijansa: jesenje vraćanje sata ne treba predstavljati kao veliku zdravstvenu opasnost, ali ni pretpostaviti da svako može trenutno da promeni ritam bez ikakvog efekta. Pregled je dostupan u bazi PubMed.
Prvih nekoliko dana možeš primetiti da se budiš ranije, da ti se spava pre uobičajenog vremena ili da popodne osećaš veći pad energije. Kod nekih ljudi javljaju se i slabija koncentracija, razdražljivost, promena vremena gladi ili osećaj da se dan „razvukao“.
Ove promene najčešće nisu dramatične. Često više liče na blagi društveni džet-leg: spoljašnji raspored pokazuje jedno vreme, dok telo još prati navike od prethodne nedelje. Ako tada dodatno skratiš san, preskočiš doručak ili pokušaš da pospanost nadoknadiš kafom do kasnog popodneva, prolazna promena može se osećati duže.
Važno je posmatrati celokupan obrazac. Energija i inače nije potpuno ravna linija, pa jedan pospan dan ne znači da je organizam ozbiljno poremećen. O prirodnim razlikama između dobrih i lošijih dana detaljnije smo pisali u tekstu zašto energija varira iz dana u dan.
.png)
Pomeranje sata može biti primetnije kod ljudi čiji san već nema stabilan ritam. Tu spadaju smenski radnici, osobe koje vikendom ustaju mnogo kasnije nego radnim danima, roditelji male dece i ljudi koji imaju nesanicu ili drugi poremećaj spavanja.
Promenu mogu jače osetiti i osobe koje prirodno kasnije postaju pospane. Njima je često teško da se uklope u rano radno vreme čak i bez menjanja časovnika. Kada se tome pridruže večernje obaveze, svetlost ekrana i rano jutarnje ustajanje, period prilagođavanja može delovati duže.
Deca takođe mogu reagovati drugačije nego odrasli. Malo dete ne zna da je sat vraćen unazad, ono samo oseća glad i pospanost u vreme na koje je naviklo. Zato iznenadno insistiranje da sve aktivnosti od prvog dana budu pomerene tačno jedan sat može doneti nepotrebnu nervozu. Postepeno pomeranje obroka, kupanja i odlaska u krevet često je praktičnije za celu porodicu.
Većina ljudi ne mora da pravi poseban plan za promenu od samo jednog sata. Ipak, ako znaš da teško podnosiš promene sna ili te u ponedeljak čeka intenzivan radni dan, nekoliko malih poteza može olakšati prelazak.
Tri ili četiri dana pre promene pokušaj da odlazak na spavanje i buđenje pomeraš za deset do petnaest minuta ka kasnijem vremenu. Isto možeš uraditi sa večerom i drugim važnim delovima rutine. Ne moraš da dostigneš čitav sat, cilj je samo da prelaz ne bude potpuno nagao.
Istovremeno, nemoj pokušavati da se unapred „naspavaš“ tako što ćeš tokom vikenda ostati u krevetu do podneva. Velika razlika između vikenda i radnih dana može dodatno otežati povratak na raspored. Više koristi obično donosi približno isto vreme buđenja, uz malo raniji odmor ako si prethodnih dana spavao manje.
Stres takođe može da utiče na kvalitet sna i osećaj energije. Ako je vikend pred promenu vremena već prepun obaveza, pokušaj da barem deo večeri ostaviš bez posla i notifikacija. Tekst o tome kako stres utiče na nivo energije može ti pomoći da prepoznaš kada problem nije samo u rasporedu spavanja.
Najkorisniji signal novog dana je jutarnja svetlost. Otvori zavese nakon buđenja i, kada okolnosti dozvoljavaju, provedi deo jutra napolju. Kratka šetnja ne mora da bude trening, dovoljno je da spojiš prirodno svetlo i blago kretanje.
Pokušaj da ustaneš u vreme koje želiš da zadržiš i narednih dana. Ako se probudiš mnogo ranije i ne možeš ponovo da zaspiš, izbegavaj da provedeš dugo vreme uz jak ekran u mračnoj sobi. Započni jutro mirnije, a raspored koriguj postepeno.
Redovan prvi obrok može biti još jedan vremenski signal. Ne mora svako da doručkuje čim otvori oči, ali potpuno nasumično vreme obroka može pojačati osećaj da dan nema strukturu. Ako ti ujutru često nedostaje energija, pogledaj kako doručak utiče na nivo energije tokom dana.
Ukoliko ti je potreban kratak odmor, izbegavaj veoma dugu dremku kasno popodne. Ona može smanjiti večernju pospanost baš kada pokušavaš da uspostaviš novi ritam. Umesto toga, napravi kratku pauzu, izađi na vazduh ili uradi nekoliko jednostavnih aktivnosti koje te razbuđuju.
Kada smo pospani, prirodno tražimo brzo rešenje. Ipak, organizmu je za prilagođavanje najpotrebniji jasan raspored signala. Jutarnja svetlost govori da je dan počeo, kretanje podržava budnost, obroci daju strukturu, a smanjivanje stimulacije uveče priprema telo za san.
Redovna fizička aktivnost ima mnogo šire zdravstvene koristi, a Svetska zdravstvena organizacija navodi da može doprineti i boljem snu i mentalnom blagostanju. To ne znači da posle promene sata treba odmah da uvedeš intenzivan trening. Za početak je dovoljno da ne provedeš ceo dan sedeći i da makar deo kretanja obaviš napolju.
Uveče uradi suprotno: smanji jako svetlo i aktivnosti koje te održavaju mentalno uključenim do poslednjeg trenutka. CDC preporuke za zdrav san uključuju redovno vreme odlaska u krevet i buđenja, manje elektronskih uređaja pred spavanje, izbegavanje velikih obroka i alkohola pred odlazak u krevet, kao i manje kofeina tokom popodneva i večeri.
.png)
Kafa ne mora biti problem ako je piješ umereno i dovoljno rano. Problem nastaje kada svaku pospanost pokušavaš da prekriješ novom dozom kofeina. Tada možeš privremeno da se osećaš budnije, ali kasnije teže zaspiš, san traje kraće, a narednog dana ponovo tražiš isti stimulans.
Posle pomeranja sata obrati pažnju na vreme poslednje kafe. Ako ti se uveče ne spava u željeno vreme, probaj da kofein završiš ranije tokom dana. Vredi proveriti i da li se kofein nalazi u energetskim napicima, nekim čajevima, čokoladi ili drugim proizvodima koje ne doživljavaš kao kafu.
Cilj nije da se odrekneš rituala koji ti prija, već da kafa ne postane jedini način da izdržiš dan. U tekstu kako da energija prestane da zavisi od šolje kafe detaljnije smo objasnili kako nastaje ovaj krug.
Promena vremena ponekad utiče i na osećaj gladi. Možda ogladniš ranije nego što pokazuje novi sat ili uveče posegneš za grickalicama zato što još nisi navikao na novo vreme obroka. To je još jedan razlog da prve dane ne prepustiš potpunoj improvizaciji.
Pokušaj da glavne obroke zadržiš u približno istim delovima dana i postepeno ih prilagodiš novom vremenu. Kombinacija izvora proteina, namirnica bogatih vlaknima, povrća ili voća i odgovarajuće količine ugljenih hidrata najčešće pruža stabilniju osnovu od obroka sastavljenog gotovo samo od šećera i belog brašna.
Ne zaboravi ni tečnost. Tokom hladnijih dana žeđ može biti manje primetna, ali to ne znači da je voda manje potrebna. Čaša vode uz obrok ili flašica na stolu jednostavan su način da unos ne zavisi samo od osećaja žeđi.
Nijedna pojedinačna namirnica neće „resetovati“ biološki sat. Mnogo je važniji obrazac koji se ponavlja iz dana u dan. Ako želiš detaljnije objašnjenje, pročitaj kako ishrana utiče na nivo energije tokom dana.
Pomeranje sata prvenstveno je promena vremenskog rasporeda i signala koji regulišu san i budnost. Zbog toga nijedan suplement ne može da zameni dosledan ritam spavanja, jutarnju svetlost i večernje smanjivanje stimulacije.
Ipak, kada govorimo o opštoj nutritivnoj podršci energiji, vitamin B12 ima važnu ulogu u normalnom energetskom metabolizmu, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti. Njegov nedostatak može biti praćen umorom i slabošću, ali ti simptomi nisu dovoljni da se deficit samostalno potvrdi.
Važna je i druga strana priče. Prema informacijama američkog NIH Office of Dietary Supplements, dodatni vitamin B12 ne povećava energiju kod ljudi koji ga već unose dovoljno. Suplementacija zato nije zamena za utvrđivanje uzroka dugotrajnog umora.
Tonotil kombinuje četiri aminokiseline i vitamin B12 u jednoj dnevnoj bočici. Može se uklopiti u svakodnevnu rutinu kao dodatak ishrani, uz korišćenje prema uputstvu na pakovanju. Ne predstavlja terapiju za nesanicu, poremećaj cirkadijalnog ritma ili druga zdravstvena stanja.
.png)
Ako se nekoliko dana osećaš malo pospanije, ranije ogladniš ili se probudiš pre alarma, promena rasporeda može biti deo objašnjenja. Ali što simptomi duže traju, to je manje korisno sve pripisivati jednom vraćenom satu.
Razgovaraj sa lekarom ako umor traje nekoliko nedelja, nema jasan razlog ili počinje da utiče na posao, vožnju i svakodnevne aktivnosti. NHS vodič o umoru posebno savetuje stručnu procenu kada se uz umor javljaju drugi simptomi, kao što su gubitak težine, promene raspoloženja ili gušenje i glasno hrkanje tokom sna.
Lupanje srca, kratak dah, izraženo bledilo, velika žeđ, učestalo mokrenje, slabost ili druge nove tegobe takođe nisu nešto što treba objasniti samo promenom vremena. Kod ozbiljnih simptoma poput jakog bola u grudima, naglog otežanog disanja, gubitka svesti ili iznenadne slabosti jedne strane tela potrebno je hitno potražiti pomoć.
Prelazak na zimsko računanje vremena ne mora da poremeti čitavu nedelju. Većini ljudi dovoljno je nekoliko doslednih signala: približno isto vreme ustajanja, jutarnja svetlost, redovni obroci, malo kretanja i manje stimulacije pred spavanje.
Nemoj očekivati da dodatni sat tokom jedne noći nadoknadi duži period lošeg sna. Iskoristi promenu kao povod da pogledaš širu sliku: da li odlaziš u krevet kada si pospan, da li se vreme buđenja stalno menja, koliko kasno piješ kafu i koliko dnevnog svetla uopšte vidiš tokom radnog dana?
Sat će se promeniti automatski. Ritmu organizma možda će biti potrebno malo više vremena. Daj mu jasne signale i dovoljno prostora da se prilagodi.
U Srbiji se sat vraća u noći između 24. i 25. oktobra 2026. U 3.00 časa kazaljke se pomeraju jedan sat unazad, na 2.00 časa.
U oktobru se sat pomera unazad. Time se završava letnje i počinje standardno, odnosno zimsko računanje vremena.
Noć prema časovniku traje jedan sat duže, ali to ne znači da će svaka osoba zaista spavati dodatnih šezdeset minuta. Neki ljudi se probude prema starom ritmu, dok drugi odu kasnije na spavanje.
Ne postoji isti rok za sve. Mnogi ljudi gotovo da ne primete promenu, dok drugima treba nekoliko dana da usklade vreme spavanja, buđenja i obroka. Ako tegobe traju nedeljama, verovatno nije korisno objašnjavati ih samo pomeranjem sata.
Dužina sna nije jedini faktor. Važni su njegov kvalitet, prethodni nedostatak sna, vreme buđenja, stres, večernji kofein i izlaganje svetlosti. Jedna duža noć ne može uvek nadoknaditi umor koji se nakupljao danima.
Vreme spavanja, buđenja i obroka može se nekoliko dana pomerati u koracima od deset do petnaest minuta. Dnevna svetlost i uobičajena večernja rutina takođe mogu pomoći da prelaz ne bude nagao.
Promena sata sama po sebi ne zahteva poseban režim. Tonotil treba koristiti prema uputstvu na pakovanju i uklopiti ga u novu dnevnu rutinu. Ako koristiš lekove ili imaš zdravstveno stanje zbog kog nisi siguran kako da organizuješ suplemente, razgovaraj sa lekarom ili farmaceutom.
